ЛъэпкъгъэкIуэд Фэеплъхэр

0
1879

Тырку къэралыгъуэм щагъэува фэеплъхэр

Самсун: 1864 гъэм Адыгэ Хэку гъэбгынэныр илъэси 130-рэ щрикъум ирихьэлІэу Тыркум ипэ дыдэ щагъэува фэеплъщ. Ар Юзбек Абдул-Мажид 1994 гъэм ищІащ. Самсун къалэм, Чаршамба щІыналъэм, Кызылот куажэм дэта фэеплъыр мыцIыху гуэрхэм зэтракъутащ. Ар щащІа лъэхъэнэм Тыркум ипэ дыдэу щащІа ЛъэпкъгъэкIуэд Фэеплъу щытащ. Юзбек дунейм ехъыжащ, ищІа фэеплъыр зэраъэпэщыжыну иужь ита щхьэкІэ, кIэ игъуэтакъым. ИлъэсипщI ипэ мывэшхуэм къыхащІыкIри, и лъэныкъуитІым чэщанэ къыщыту фэеплъыщIэ ягъэувыжащ, ауэ якъутэжынкIэ шынэхари, ипэм здэщытам ямыгъувыжу, къуажэм дэс гуэрым и пщIантIэм ирагъэуващ.. – Джемил Бичер.

Коджаели: 1999 гъэм Истамбыл Кавказ ЩІэнхабзэ Хасэ-м и щIалэхэр телэжьыхьри, Караагач къуажэм дэт Адыгэ кхъэлъахэм Хэку гъэбгынэн Фэеплъым деж ипэ щыгъуэ махуэр 2000 гъэм накъыгъэм 21-м щрагъэкІуэкІащ. 2006 гъэм «CircassianCanada» ситымрэ Коджаели Кавказ ЩІэнхабзэ Хасэмрэ зэгъусэу, Караагач къуэжэм дэт Адыгэ кхъэлъахэм деж, къуажэдэсхэм я арэзыныгъэ яIэу, къэдэIэпыкъуурэ Адыгэ ЛъэпкъгъэкIуэд Фэеплъ ящIащ, кхъэри “Фэеплъ Кхъэлъахэу” мэрым ирагъэдащ. 2009 гъэм КАФФЭД-м и лэжьыгъэм кIэ игъуэтри, Бабалы Хы ФIыцэ IуфIэр «Тхыдэ ЩІэнхабзэ ЩІыпэу» ЩІэнхабзэ УнафэщIым игъэпэжащ.. – Проф. Др. Эрол Таймаз

Къайсэр: Пынарбашы къалэм и гъунэгъуу щыс Аслэнхьэблэ деж, ЗэдеІэ-Зэкъуэт къуажэ хасэмрэ «Uzunyayla.com» гупымрэ, къуажэдэсхэр къадэІэпыкъуурэ, илъэситхукIэ ягъэхьэзыра мэзым 2008 гъэм “Накъыгъэм и 21-нэм и Мэз” цIэр фIащащ.

Афйонкарахисар: Динар щІыналъэм епха Япагъылы къуажэм и дыхьэпIэм щыт тетхапІэм мыпхудэу тетщ: “Япагъылы къуажэр 1864 гъэм Адыгэм я хэкур щрагъэбгынэм, Ищхъэрэ Кавказым ит ПцІэмэз щІыпІэм щыпсэуа шапсыгъхэм ящыщу лІакъуэ унагъуэ 20-м 1877 гъэм яухуащ… ЩIыхь зыхуэтщI ди адэжь тхьэмыщкІэхэм я фэеплъщ”. И щIыIу телъ тетхапІэ нэхъ цІыкІум инджылызыбзэкІэ тетыр мыращ: “1864 May 21 A Day To Remember. Накъыгъэм и 21-р зыщумыгъэгъупщэ! Ящумыгъэгъупщэ!”

Кония: Ылгын щІыналъэм епха Ихсание (Газилер) къуажэм дэт фэеплъ сыныр 2010 гъэм ящIащ, “Накъыгъм и 21-м и фэеплъ”-кІи йоджэ. Бетон щхьэщIэтым кхъуэщын цIукIэ гъэщІэрэщІар а лъэхъэнэм Самсун къалэм и мэрым и къуэдзэ Кенан Шара иригъэщІащ. 310x360cm зи инагъ хъу фэеплъым Адыгэ Хэку гъэбгынэным и тхыдэр къыбгурегъаIуэ. Илъэс къэс накъыгъэм и 21-нэ махуэм фэеплъым дэж гукъэкIэж пшыхьхэр щрагъэкІуэкI; хамэ къэралыгъуэхэмм къикІа адыгэхэри а фэеплъым лъагъунлъагъу макІуэ. – Ахмет Джеват Бенк.

Истамбыл: Хэкур зэрабгынэрэ илъэси 149-рэ щыхъуа 2013 гъэм бэшэчхэм я фэеплъу КАФФЭД-мрэ Картал муниципалитетымрэ зэгъусэу Картал хы Iуфэм фэеплъ щагъэуващ. Скульптор (СкъарыщІ) ГъущІапщэ Арсен “Псэ Жыг” зыфІища и IэдакъэщIэкIым и оригиналыр Налщыч къалэм дэтщ.

Измит: 2015 гъэм Измит къалэм и мэр Др. Невзат Доган иригъэщIа Февзие Паркым ит ЛъэпкъгъэкIуэд Фэеплъым и лъагагъыр метрэ 1,8 нос.

Анкара: Гюлбашы щІыналъэм епха къуажиплIыр (Хаджымуратлы, Яглапынар, Икиздже, Гюкчэхуюк) зэдэщIыгъуу яуха Гъэсэныгъэмрэ щІэнхабзэмкІэ, зэдэIэпыкъуныгъэмрэ зэкъуэтыныгъэмкІэ Гюлбашы Кавказ Зэгухьэныгъэ Хасэм и лэжьыгъэм ипкъ иткІэ, Хаджымуратлы къуажэм Адыгэ Хэку гъэбгынэным и Фэеплъыр 2016 гъэм къызэIуахащ. Фэеплъым и дизайныр Гюлбашы Кавказ Хасэм къыхилъхьэри, и щIыныр Гюлбашы муниципалитетым зыфIигъэкІащ.

Эскишехир: Эскишехир Ищхъэрэ Кавказ ЩІэнхабзэ ЗэдэIэпыкъуныгъэ Хасэм “1864 гъэм накъыгъэ и 21-м кърикІука Адыгэ ЛъэпкъгъэкIуэдым и Фэеплъ” Эскишехир дэт ЩІэнхабзэ Паркым цІыхушхуэр зэхэту 2017 гъэм къызэIуахэщ. Фэеплъыр щІыныр зи пщэ далъхьа Скульптор (СкъарыщІ) Нух Ачын фэеплъыр Ищхъэрэ Кавказ Щlэнхабзэ Хасэхэм я зэхуэдэу я нагъыщэщ, жиІащ.

Яловэ: Адыгэм Хэкур зэрибгынэрэ илъэси 154-рэ щрикъум, 2018 гъэм Яловэ муниципалитетымрэ Яловэ Адыгэ Зэгухьэныгъэ ЩІэнхабзэ Зэкъуэтыныгъэ Хасэмрэ зэдащІащ. Фэеплъым и дизайныр Ышылай Йылмаз ейщ, скульпторыр (СкъарыщІ) Чагъры Озбайщ.

Бозхююк: Билэджик-Бозююк муниципалитетым Шейх Шамиль Паркым иращІыхьа рельефым Шейх Шамиль и сурэтыр тетщ. Ар 2018 гъэм къызэIуахащ.

Хэкум щагъэува фэеплъхэр

Сухум, Абхъаз Хэкур: 2010 гъэм фокIадэ мазэм 27-м ягъэува фэеплъым и архитекторыр Минск шыпсэу абхъаз художник (сурэтыщІ), скульптор (скъарыщІ) Лакобэ Геннадийщ. Фэеплъыр къыщызэІуахым псэлъа Лакобэ, “Си дежкIэ нобэ махуэшхуэщ. Илъэс куэд лъэндэрэ сигу илъу, си гупсысэр зыкІэрыщІауэ щыта фэеплъыр утук къихьэнымкIэ дэIэпыкъуэгъу къысхъуэхъуа абхъаз гъэIурыщIэхэм фIыщІэ яхузощ” жиІащ.


“Мы IэдакъэщIэкIым си хэкуэгъухэр арэзы техъуэну согугъэ, сыт щхьэкІэ жыпIэмэ, фэеплъыр дэр папщIэ, ди бынхэм папщIэ, ди пхъурылъху-къуэрылъхухэм папщIэ, абыхэм къащІэхъуэжынухэм папщIэ сщIащ. Мухьэжыр хъуа ди адэшхуэхэм ящIэкІа тхьэмыщкIагъэхэр зыми ІэщІэмыкІыжыну тхьэ солъэу. Ди хэкуэгъухэмрэ ди Хэкумрэ мамырыгъэ, тхъэгъуэ, узыншагъэ къытхуихьыну сохъуэху”, – жиащ Лакобэ Геннадий. – Ажанс Кавказ.

Хьэгъундыкъуей къуажэ, Къэрэшей-Черкес Республикэр: Къуажэдэсхэм ящыщ, и лъэпкъым и тхыдэм телъэжьыхь Хутэ Михаил 1989 гъэм къуажэм и гъунэгъу зы бжьэпэм тракторкIэ дрихьея мывэм езым итха табелыр кІэрилъхьащ. “1764-1864 Кавказ-Урыс зауэм хьэкІуэда адыгэхэм я фэеплъу… ЩIылъэм щыпсэу жылэхэ, фи щIыр фхъумэнумэ, адыгэхэм щапхъэ къытефх. Карл Маркс” псалъэхэр тетт абы. Куэдрэ якъута а фэеплъыр далэ къас Хутэмрэ и ныбжьэгъухэмрэ бжьэпэм трагъэувэжащ. ЛъэпкъгъэкIуэд зауэм хэкІуэдахэм я цIэкIэ ипэ дыдэ ягъэува фэеплъыр 1991 гъэм накъыгъэм 21-м Іуахащ. Мы махум США-м, Германием, Голландием, Тыркум, Иорданием къикІа адыгэхэри хэтащ. А мывэм деж щIэуэ скъар мывэм къыхэщІыкІа фэеплъ нобэ щытщ. Фэеплъым и гъунэгъу щыт адыгэ унэрмэ щІэнхабзэ музеймрэ ялъэгъуу куэд къокІуалІэ.

ШахэкІей къуажэ, Хы Іуфэ Шапсыгъ: ШахэкІей къуажэм и еджапIэм щылажьэ егъэджакIуэхэмрэ Хы Іуфэ Шапсыгъ Адыгэ Хасэм хэтхэмрэ фэеплъыр 2008 гъэм ягъэуващ. Скъар мывэрэ мывэ фІыцІэм къыхэщІыкIа фэеплъым вагъуэ 12 хъэгъэтІысхьащ. Вагъуэхэм я кум цIыхухэм мафIэр къахуэзыхь нарт лIыхъужь Cосырыкъуэ шым тесу и зы сурэт тетщ. Фэеплъым тет тхыгъэми Урысейм и япэ Іэтащхьэ Ельцин Борис Хэкур егъэбгынэныр илъэс 130-рэ щрикъум ищIа джэпсэлъэм щыщ зы псалъэ къыхэгъэжащ: “Мыр Кавказ жылэхэм я адэжь щІыналъэм псэууэ къинэн папщIэ, лIыхъужьыгъэ хэлъу ирагъэкІуэкIа бэныныгъэм нэмыщІ; я хабзэр, я щІэнхабзэр, я адыгагъэр зэрахъумэным и шэсыпІэщ” жиІэу.

Налщыч, Къэбэрдей-Балъкъэр Республикэ: Скульптор (СкъарыщІ) ГъущІапщэ Арсен “Псэ Жыг” зыфІища фэеплъыр 2008 гъэм къызыIуахащ. ГъущІапщэм и IэдакъэщIэкIыр къызыхищІыкІар домбеякъщ, метрибл и лъагагъщ.

Мейкъуапэ, Адыгэ Республикэ: “Урыс-Кавказ зауэм хэтауэ зи псэр зытахэм я фэеплъу” жиІэу япэщІыкІэ ягъэува фэеплъ сыныр итIанэ “ЩІэжымрэ Зэгъуэтыныгъэмрэ я Фэеплъ” цIэ зратыжа IэдакъэщIэкIыр 2013 гъэм къызыIуахащ. СурэтыщІ цІэрыІуэ Бырсыр Абдулыхь и IэдакъэщIэкIыр адыгэ щІэнхабзэмрэ гъащIэмрэ къызыхэщ тхыпхъэхэр тетщ.

Инжич-Чукун, Къэрэшей-Черкес Республикэ: Проектыр зи IэдакъэщIэкIыр сурэтыщI БищІэ Амирщ. Кавказ зауэм хэкІуэдахэм я фэеплъу 2018 гъэм «Алашара» фIыщІэ фондым зыщигъакъуэурэ ищІащ. И щІыІум “Кавказ зауэм мыхъужын уІэгъэхэмрэ дыркъуэ бжьыбжьхэмрэ къигъэнэщ” псалъэхэр тратхащ.

Черкесск, Къэрэшей-Черкес Республикэ: Фэеплъыр “Кавказ зауэм зи щхьэр щызыгъэтIылъахэм я фэеплъу” 2017 гъэм накъыгъэм 21-м къызэIуахащ. Проектыр зи IэдакъэщIэкIыр адыгэм къытхэкIа лъэпкъыпсэ-хэкупсэхэу Куэбл СулътIанрэ сурэтыщI цIэрыIуэ Хьэгъундокъуэ Мухьэмэдрэщ.

***

Хэхэс къэралыгъуэхэм щагъэува фэеплъхэр

Сирие, Израил, США къэралыгъуэхэм ЛъэпкъгъэкIуэдым и фэеплъ зырыщымыІэр зэдгъэщIэщ. Иорданием щыІэ ЛъэпкъгъэкIуэд Фэеплъым и щытыкIэр:

Амман, Иордание пащтыхьыгъуэр: “Я хэкур яхъумэн папщIэ зауэ псоми хэкІуэда адыгэхэм я фэеплъу щІым хэса къамэ…” IэдакъэщIэкIым и проектыр инженер Ансокъуэ Низар ищІащ. Амман дэт Адыгэ Хасэм и бжэ Iупэм Iут фэеплъыр 2018 гъэм накъыгъэм и 21-м къызэIуахащ. Адыгэ Хасэм илъэс къэс щыгъуэ махуэм ирагъэкъуэкI гукъэкIыж пшыхьхэм фэеплъым деж къекІуалІэурэ къэгъагъэхэр и пащхьэ щагъэтIылъ.
– Басел ХьэжтIас

***

Адыгэхэм къращIар лъэпкъгъэкIуэду (геноциду) къэзылъыта Куржым

Анаклия, Куржы Хэку: Куржым и Парламентым 2011 гъэм накъыгъэм 20-м къищта унафэм зэригъэувымкІэ, “Урыс пащтыхьыгъуэм XIX-нэ лIэщIыгъуэм теубыдауэ адыгэхэр зрипхъуэу, абы иужьым къахилъхьа гъаблэм, тхьэмыщкІагъэм, уз зэрыцІалэхэм къахэкІыу кІуэдыпІэ иришэу зи Хэкур зрагъэбгына Адыгэ жылэр хэхэсу ябжыну” жеІэ. 2011 гъэм мэкъуэгъуэ мазэм и 12-м къащта унафэмкIэ, адыгэ жылэм папщIэ Куржым зы “ЛъэпкъгъэкIуэд Фэеплъ” щагъэувыну унафэ къыщащтащ. Анаклия къалъэм дэт фэеплъыр 2012 гъэм накъыгъэм 21-м къызэIуахащ.
Мы унафэми фэеплъми, Куржым 1992 гъэм Абхъазыр, 2008 гъэм Ипщэ Осетиер иубыдыныу яужь зырихьар икІи мыбы къыхэкIыу а лъэпкъхэм ярита гукъеуэхэм теухуауэ, Тыркум щыпсэу хэхэсхэр ирипсалъэурэ, я зэхуакум зэныкъуэкъу щекІуэкІащ.

Önceki İçerik‘Iэпхъуэн’, ‘Iэпхъуэным ехулIэн’, ‘Хэкур егъэбгынэн’, ‘лъэпкъгъэкIуэд’…
Sonraki İçerikСкульптурэм и гъэпсыкIэр гъащIэм теухуащ
Gül Yılmaz
1965 yılında İstanbul’da doğdu. İstanbul Üniversitesi Sosyal Antropoloji Bölümü’ndeki lisans eğitimini 1986’da tamamladı. İÜ Çocuk Sağlığı Enstitüsü Oksoloji Bölümü’nde yüksek lisansını yaparken Milliyet gazetesinde düzeltmenliğe başladı. İÜ Sosyal Antropoloji Bölümü’nde 1990 – 1992 yıllarında üstlendiği okutmanlık görevinden sonra iki yıl Cemal Reşit Rey Konser Salonu’nda çalıştı. Cumhuriyet gazetesiyle döndüğü düzeltmenliği, emekliliğinin ardından Radikal, Karşı Gazete’de ve serbest düzeltmen olarak çeşitli yayınevlerinde sürdürdü. “Çocuk İsimleri Sözlüğü” adlı kitabı yayına hazırladı (Epsilon Yayınevi). Bazı yurtdışı gezilerine ilişkin izlenimlerini yazdı (Cumhuriyet, Jıneps, Hürriyet Seyahat). Dönem dönem Ruhi Su Dostlar Korosu koristi ve Kafkas halk dansları oyuncusu oldu. 2018-2019’da İstanbul Bilgi Üniversitesi’nin “Türkiye’de Kültürel Çoğulluğun Bağımsız Araştırmacıları ve Sivil Toplum Kuruluşları İçin Ağ Oluşturma ve Eğitimi”ne katıldı. Halen Hürriyet Gazetesi/Ekler’de yarı zamanlı düzeltmenlik yapıyor ve Aralık 2018’den bu yana Jıneps gazetesi yayın kurulu üyesidir.

CEVAP VER

Lütfen yorumunuzu giriniz!
Lütfen isminizi buraya giriniz